Kako da znaš da si poreklom iz Srbije

Kako da znaš da si poreklom iz Srbije?
Na svom sopstvenom venčanju poznaješ samo trećinu gostiju.
Na venčanju imaš minimum 350 zvanica.
Svako venčanje počinje pesmom „Danas majko ženiš svoga sina“.
Otac te naziva „idiotom“ kada ne umeš da uradiš ono što i on sam ne ume.
Više pića ima u tvom bifeu nego u kafiću na ćošku. Tvoj otac nosi sa sobom dovoljno novca da može da kupi auto.
Imaš bar jednog rođaka s kojim tvoja porodica ne razgovara.
Kada ti se pešaci zahvale ako si ih propustio na pešačkom prelazu.
Imaš u kući kalendar sa slikama svetaca.
Zbijaš šale zasnovane na sopstvenoj tragediji.
U svađi si sa kumovima. Imaš bar jednog rođaka koji peče svoju rakiju.
Misliš da je uglavnom sve neka zavera.
Mama te je još kao malog naučila da „promaja ubija“.
Kod vas u kući rakija se koristi za lečenje svih bolesti, za proslave u svim prilikama i kao losion za masažu.
Tvoja baba nikada ne prihvata činjenicu da nisi gladan.
Baba ti prenosi „priče iz atubousa“ koje su isključivo negativne.
Kada upoznaš nekog stranca, prvo ga naučiš sve psovke.
Tvog tatu uvek bole leđa. Kada si mali za rođendan uz poklon obavezno dobiješ i čokoladu!
Mamu konstantno moraš da uveravaš da je njena kuhinja najbolja na svetu.
Kod babe moraš da ručaš supu, sarmu, hleb, meso, rinflajš, gibanicu, pečenu papriku, krompiriće, ćufte, kiflice, pihtije i vanilice i naljutiće se ako ne pojedeš sve!!!
Govorili su ti da će da ti poraste rep ako piješ kafu kad si mali.
Terorisali su te „Babarogom“.
Kada dremaš popodne, moraš da prebaciš nešto preko stomaka.
Tvoja mama ima sve lekove koji bi mogli da „zatrebaju“.
Kada se isprljaš mama ti kaže „stoko jedna“.
Mama ti ne da da piješ hladnu vodu kada si znojav.
Roditelji ti stalno govore :“…kad sam ja bio u tvojim godinama…“
Tvoji roditelji urlaju na telefon kada pričaju sa rođacima u inostranstvu.
Za rođendan te vuku za uši „da porasteš“.
Roditelji te zovu „sine“ bez obzira da li si dečko ili devojčica.
Nemaš posao a voziš BMW.
Udaraš po stolu i razbijaš čaše kada si pijan i veseo.
Kada ti rečenica: „Nemoj toliko da se smeješ, plakaćeš“ zvuči razumno.
Tvoja majka svaki čas izgovara „Hvala Bogu“.
Nedelju dana posle Slave, Božića ili Uskrsa još uvek za ručak imaš sarmu.
Čitaš mami i tati ovaj spisak a oni se zgražavaju i govore „Što lažeš, nije istina“.
Ako sediš blizu TVa oćoravoš.
Živiš u zemlji gde je „batina iz raja izašla“.
Mama trči za tobom da obučeš potkošulju.
Kada dobiješ poklone koji ti se ne sviđaju, čuvaš da daš nekome za slavu.
DVD, video, štampač i skener su ti pokriveni folijom, zbog prašine.
Tvoj otac misli da svi Kinezi imaju crni pojas.
Na svim svadbama je isti meni: „supa, sarma, pečenje, kupus salata i torte“.
„Devojke“ oko tebe izgledaju kao da imaju 23, a ustvari imaju 15 godina.
Voziš bolji auto nego tvoj otac.
U garaži imaš oko 120 litara rakije i pola tone krša.
Skoro svi koje poznaješ hrču.
Tvoja baba psuje više nego ti.
Oba tvoja roditelja su do škole morali da pešače bosi po snegu, po 5 km uzbrdo, u oba pravca, preko kamenja…
Tvoja mama seče hleb na kriške debljine 5cm.
Svako ima bezbroj kumova.
Imaš bar jednog rođaka koji je moler.
Vekna hleba se pojede za ručak.
Rakija se pije pre doručka, za „cirkulaicju“.
Zauvek živiš sa mamom i tatom.
Imaš vunene čarape koje ti je štrikala baba.
Mama ti ne da da sediš na betonu zbog jajnika.
Ako si starije dete, uvek moraš da popustiš jer si „pametniji“.
Kada plačeš, nije neobično da ti otac kaže:“Prestani da cmizdriš u pizdu materinu!“
Roditelji prebacuju kanal kada su scene ljubljenja na TVu.
Kad god su ti roditelji rekli:“Videćemo“, nije bilo ništa od toga.
Tvoji rođaci se stalno žale da nemaju para a imali su mobilni 3 godine pre tebe, stalno putuju u inostranstvo i nose samo firmiranu garderobu.
Kada ugledaš psa na ulici mahinalno pokupiš neki kamen, za svaki slučaj ako te napadne, čak i kada je pas visok samo 10cm.
Kada ti deda priča doživljaje iz detinjstva.
Kada te kao malog pitaju „Koga više voliš, mamu ili tatu?“
Kada napraviš glupost roditelji te upoređuju sa decom koja su „za primer“. Kada ti napraviš suprotno poređenje, njih ne zanimaju druga deca.
Kada često pred poznanicima ne smeš reći broj „OSAM“.
Kada ti roditelji govore „Dokle god živiš u mojoj kući, biće kako ja kažem“
Kada se ujutru boriš kako bi ušao u autobus.
Nikada ne čitaš upustvo za upotrebu, ma koliko složen uređaj bio,
Makar jednom si izašao iz gradskog prevoza, da bi umakao kontroli.
Kada slušaš „Lovačke priče“…koje nemaju veze sa lovom,
Kada tvoj otac smatra da je majstor za sve kućne aparate, i svaka pomisao na pozivanje profesionalca, bacanje je para.
Makar si se jednom zaglavio u liftu.
Heko iz kuće je potrošio svu toplu vodu, tuširajući se.
Kada na svako „ZAŠTO?“ dobijaš odgovor „J_bi ga“,
Kada ti prosjak priđe na ulici sa praznom flašom rakije, da traži pare „za hleb“.
Doći ćeš za 5 minuta.
„Od sutra“ ćeš krenuti da radiš nešto što te u tom trenutku mrzi.
Kada „bratom“ nazivaš sve u svojoj okolini, bez obzira ko su.
Svestan si da je ovo što si pročitao do sada samo smešno Srbima, kad bi pokušao da prevedeš nekom strancu, gledao bi te „ko da ti nešto fali“.

• 
  
  

pa zato mi i jesmo unikatni