Šta prilikom tetoviranja stavljamo pod kožu

Prilikom tetoviranja u organizam dospevaju još neispitane supstance. Stručnjaci strahuju od posledica po zdravlje.

Tetoviranje je u modi. Procenjuje se da je u Nemačkoj tetovirano između 10 i 20 odsto stanovništva. Samo pre nekoliko decenija taj oblik ukrašavanja tela je bio zaštitni znak zatvorenika i mornara. Međutim, danas se i prva dama Nemačke, supruga nemačkog predsednika, Betina Vulf, ne libi da pokaže svoje istetovirano rame.

Tetoviranje je, dakle, osvojilo sve slojeve društva, i niko se ne pita šta im se to ušpricava ispod kože. Iz Baden Virtemberga stižu upozorenja i zahtevi da se zakoni u ovoj oblasti pooštre i to prvo u Nemačkoj, a potom u celoj Evropskoj uniji.

Birgit Bincle radi u Ministarstvu Baden Virtemberga za zaštitu potrošača i kaže da se kozmetički proizvodi više kontrolišu od boje za tetoviranje. To je paradoksalno, jer se recimo šminka na koži zadržava samo nekoliko sati, dok pigmenti koji se ušpricavaju pod kožu, u organizmu ostaju doživotno.

U Nemačkoj je od 2009. na snazi zakon o sredstvima za tetoviranje. Birgit Bincle kaže da se taj zakon zasniva na zastarelim podacima Saveta Evrope. U međuvremenu je EU u toj oblasti dala nove smernice, međutim, Bincle kaže da se one sprovode samo u nekim članicama.

Ona zahteva da se politika fokusira na proizvođače pigmenata za tetoviranje. Tom temom bavio se i Bundesrat. Zaključak je da bi proizvođači boja za tetoviranje trebalo da imaju dokaz da njihov proizvod nije štetan po zdravlje ljudi. Bilo je govora i pravljenju takozvanih belih i crnih lista.

Vlasti u Frajbugu su još 2010. alarmirale javnost. Od 38 boja za tetoviranje jedna trećina je sadržala nedozvoljene supstance. Polovina od tih supstanci su opasne po zdravlje, delom izazivači raka, kao na primer fenol, nitrosamini i aromatični amini.

Osim toga, konstatovano je da se za tetoviranje koriste pigmenti namenjeni sasvim drugim svrhama. Bincle navodi primer boje "Ferari crveno". Već iz samog imena se jasno vidi za šta je ova boja razvijena - za lakiranje automobila.

Osim toga, medicinskim studijama je ustanovljeno da se pigmenti, ušpricani tetoviranjem, mogu deponovati u limfnim čvorovima.

Limfni sistem je važan deo organizma i između ostalog služi za eliminisanje otrova. Kada se pigmenti tu zadržavaju, onda je to dovoljan znak da su oni opasni po zdravlje. Problem postoji i sa uklanjanjem tetovaže laserom, jer niko na zna šta se dešava sa tako u telu uništenim pigmentima. Bincle kaže da za sada nema dokaza da pigmenti koji se koriste za tetoviranje izazivaju rak.

• 
  
  

ja licno se nikad nebi tetovirao , mada razumem i te ljude sa tetovazama. ja nevidim tu nista lepo